Gasni hlor je decenijama bio osnovni način dezinfekcije vode za piće. Delotvoran je i jeftin po kilogramu aktivnog hlora, ali sa sobom nosi rizik koji vodovodi sve teže prihvataju: skladištenje boca pod pritiskom, transport opasne materije, posebne prostorije, detekciju curenja, zaštitnu opremu i obučeno osoblje. Zbog toga sve više vodovoda prelazi na proizvodnju dezinfekcionog sredstva na licu mesta, elektrolizom.
Kako elektroliza daje natrijum-hipohlorit
Elektrolizni uređaj koristi tri sirovine: kuhinjsku so, omekšanu vodu i električnu energiju. U rastvaraču soli priprema se zasićena slana voda, koja se razblažuje i vodi u elektrolitičku ćeliju. Pod dejstvom jednosmerne struje na elektrodama nastaje hlor, koji odmah reaguje sa natrijum-hidroksidom u rastvoru, pa se dobija razblaženi rastvor natrijum-hipohlorita koncentracije ispod jednog procenta. Kao sporedni proizvod nastaje mala količina vodonika, koja se bezbedno odvodi i razblažuje vazduhom.
Ovako proizveden rastvor je svež, niske koncentracije i stabilan, pa nema problema sa razgradnjom i stvaranjem hlorata koji su tipični za koncentrovani komercijalni hipohlorit koji dugo stoji u skladištu.
Dimenzionisanje: protok, doza i rezerva
Osnova proračuna je jednostavna: potrebna količina aktivnog hlora jednaka je proizvodu protoka vode i doze. Doza se određuje prema kvalitetu sirove vode, potrošnji hlora u mreži i željenom rezidualnom hloru na krajnjim tačkama – za podzemne vode dobrog kvaliteta tipično je reč o nekoliko desetih delova miligrama po litru.
Na primer, za izvorište sa protokom od nekoliko desetina litara u sekundi i dozom od pola miligrama po litru potrebna je proizvodnja reda veličine stotinak grama aktivnog hlora na sat. Kapacitet uređaja bira se sa rezervom, jer elektrolizer ne radi 24 časa neprekidno: proizvodi rastvor u rezervoar, a doziranje iz rezervoara prati stvarni protok. Uobičajeno je da se računa sa radom uređaja oko dve trećine dana i dodatnom rezervom za vršne protoke i buduće povećanje kapaciteta.
Sastav sistema
- omekšivač vode i rastvarač soli – priprema slanog rastvora,
- elektrolizer – proizvodnja rastvora hipohlorita, sa odvodom vodonika,
- rezervoar rastvora – obezbeđuje rad nezavisno od trenutne proizvodnje,
- dozir-pumpe – doziranje proporcionalno protoku vode,
- merno-regulacioni kontroler – merenje slobodnog hlora, pH i redoks-potencijala i automatska korekcija doze,
- nadzor – alarmi i daljinski pristup podacima.
Postojeća gasna hlorinacija često se zadržava kao rezerva u prelaznom periodu, pa se novi sistem može uvesti bez prekida u snabdevanju.
Troškovi i zaštita životne sredine
Pogonski troškovi elektrolize svode se na so, električnu energiju i povremenu zamenu potrošnih delova. Nestaje trošak nabavke i transporta opasnih materija, posebne opreme za zaštitu i dela obaveza prema propisima o hemikalijama. So je bezopasna, lako se skladišti i nabavlja, a nema rizika od ispuštanja gasa u okolinu – što je posebno važno za objekte u naseljenim zonama.
Na šta obratiti pažnju pri izboru
Pored kapaciteta, važni su kvalitet i tvrdoća vode za pripremu rastvora, potrošnja soli i energije po kilogramu aktivnog hlora, vek trajanja elektrolitičke ćelije i dostupnost servisa. Kontroler treba da omogući automatsko vođenje doze prema izmerenom rezidualnom hloru i da šalje alarme u nadzorni sistem, kako bi stanica mogla da radi bez stalnog prisustva osoblja.
Više o uređajima pročitajte na stranicama dinotec elektroliza, dinotec i elektrolizeri za proizvodnju visokoaktivnog hlora.
Ceo elaborat šaljemo na upit.
Zatražite elaborat
Pišite nam i poslaćemo vam kompletan elaborat ili predlog rešenja za vaš objekat.
