Komprimovani vazduh je jedan od najskupljih energenata u fabrici: za svaki kilovat korisnog rada na alatu kompresor potroši višestruko više električne energije. Ipak, curenje se često ne primećuje jer se ne vidi i ne ostavlja trag na podu.
Mala rupa, veliki gubitak
Pri radnom pritisku od oko 6 bar otvor prečnika 1 mm gubi približno 1 litar vazduha u sekundi, za šta je potrebno oko 0,3 kW snage kompresora. Otvor od 3 mm gubi oko deset puta više i troši približno 3 kW, a otvor od 5 mm više od 8 kW. Ako mreža radi neprekidno, samo jedna rupa od 3 mm godišnje potroši oko 26.000 kWh električne energije.
U prosečnoj mreži na curenje odlazi 20–30 % proizvedenog vazduha, a u starim instalacijama i više.
Gde vazduh najčešće curi
- na brzim spojnicama i crevima,
- na navojnim spojevima i prirubnicama starih cevi,
- na kondenz-odvodima i regulatorima pritiska,
- na korodiranim čeličnim cevima.
Šta se može uraditi
Redovna kontrola ultrazvučnim detektorom brzo pronalazi mesta curenja. Dugoročno rešenje je razvod od aluminijumskih cevi sa brzim spojnicama: unutrašnjost ne korodira, spojevi su zaptiveni, a mreža se lako proširuje bez zavarivanja.
Pogledajte AIRnet sisteme razvoda – kada ih ugrađujemo kao ovlašćeni instalater, garancija je 10 godina.
